Čula našeg organizma nisu elementi koji vitalno ugrožavaju ako ne funkcionišu, ali čine čoveka jedinkom i posebnom individuom i omogućavaju normalan i ispravan život ukoliko je njihova funkcija očuvana.

Dete koje se rodi slepo, ili ne nauči ili otežano nauči da hoda. Čovek bez čula mirisa, nikad ne uživa u hrani. A dete koje se rodi gluvo, NIKADA NE NAUČI DA GOVORI.

Decenijama unazad, u celom civilizovanom svetu, vrši se test OTOAKUSTIČKIH EMISIJA prvog dana po rođenju i po isteku prvog meseca života. U našoj zemlji je to nekada bio trend, na žalost više nije. Zbog toga smo često svedoci u našem okruženju da roditelji u trećoj i četvrtoj godini života deteta primete da nije progovorilo, kada je i sama rehabilitacija teža, nego što bi bila da se znalo od početka.

U brojnim poremećajima sluha, sa kojima se jedinka rađa ili ih kasnije stiče, gluvoća je ekstrem. Ali i drugi poremećaji sluha doprinose sporijem progovaranju, slabijem razumevanju, promeni boje i tonaliteta glasa. Najbolji dokaz toga je da ljudi u poznijim godinama, kada im oslabi sluh, a što je deo fiziološkog procesa starenja menjaju boju, tonalitet i način govora.

Čulo sluha u normalnom procesu starenja, kreće da slabi već od tridesete godine.

Zvučni talas koji predtavlja oscilatorno kretanje čestica po prolasku kroz strukture spoljašnjeg i srednjeg uva, dolazi do male strukture COHLEE u unutrašnjem uvu u kojoj se kaskadnim i vrlo složenim mehanizmima, prevodi u električni potencijal. Taj električni potencijal se potom obrađuje u višim strukturama mozga. Mozak sve nadražaje iz oranizma ili spoljašnjeg sveta, obrađuje po principu električnog potencijala. Sa tog mesta konverzije zvučnog talasa u električni potencijal, deo energije se istim putem kroz strukture srednjeg, zatim spoljašnjeg uva oslobodi u spoljašnju sredinu,

Upravo tu energiju detektujemo OTOAKUSTIČNIM EMISIJAMA.

U našim domovima zdravlja i na klinikama dostupni su testovi Timpanometrije na koje su mnogi roditelji već vodili svoju decu. Taj test proverava stanje srednjeg uva gde je talas još uvek na fizičkom nivou a Oto akustička emisija mesto konverzije. NE MORA DA ZNAČI DA DETE ČUJE ILI ADEKVATNO ČUJE AKO JE TIMPANOMETRIJSKO TESTIRANJE ISPRAVNO. Taj test je provera posle stanja kao što su upala uva ili perforacija bubne opne a OAE testira korak dalje sa osvrtom i na srednje uvo zato što se talas koji detektujemo u spoljašnju sredinu vraća baš strukturama srednjeg uva i bubne opne.

Ukoliko je nalaz uredan sa sigurnošću znamo da dete čuje kako treba. Naravno starija deca koja govore i sarađuju čuju, ali postavlja se pitanje da li ispravno čuju, da li čuju ispravno na svim frekvencama i da li čuju jednako na oba uva.

Svetska statistika kaže da se od 1000 novorođene dece, 14 rodi gluvo. Procenat dece koji ne čuju na svim frekvencama je veći, a mnogi poremećaji iz spektra stanja sličnih autizmu nastaju zbog poremećenog sluha.

Na žalost kod nas u zemlji do skoro, nije bilo moguće uraditi test Otoakustičnih Emisija. Test je bezbolan, kratak i zahteva uslove tišine za izvođenje.

Sa zadovoljstvom ćemo napraviti pregled slušnog aparata Vašeg deteta.