Kako da polazak u vrtić ne bude stresan?

Kada dete kreće u vrtić, često je stres nešto što se ne može izbeći. Kada kažemo stres, mislimo i na stres roditelja koji ga doživljavaju, a i na stres deteta. Polazak u vrtić je situacija koja je novonastala u okviru jedne porodice i koja će doneti određene promene. Ipak, to kako se vi odnosite prema ovoj situaciji uveliko može da utiče na to kako će dete da doživi. Svako dete, svaki roditelj i svaka porodica su različiti, ali način na koji dete prihvata vrtić i promene, ono uči od roditelja i usvaja određene načine ponašanja. Jednom reči, ako ste vi paničar i teško prihvatate promene, vrlo verovatno je da se i vaše dete ponaša tako. Pogledajte neke trikove koji vam mogu pomoći kod ovakve radikalne promene u žiivotima mališana:

Neprimetno privikavanje.

Prvih dana postepeno produžavajte detetov boravak u vrtiću. Konačno, bez obzira kako se vama činilo da ono prihvata novu sredinu – računajte da je neophodno da prođe bar ceo mesec da biste mogli sa sigurnošću da kažete da se sasvim adaptiralo.

Igračka kao sigurnost.

Dozvolite detetu da ponese u vrtić omiljenu igračku ili nešto drugo iz vaše kuće što će doprineti da se u ovom novom ambijentu oseća sigurno. Umesto igračke, neka deca radije se odlučuju da ponesu knjigu ili svoj jastuk.

Spremite se na reakcije.

Dete će na novu promenu kao što je polazak u vrtić reagovati nekom od emocija koje poznaje. Ono još uvek ne ume verbalno da definiše šta oseća i kako nešto doživljava ali ono što je dostupno za predškolski uzrast jesu manifestacije plakanja, inaćenja, besa… odnosno, to su očekivane reakcije kojima dete pokazuje određeni stav prema vrtiću. Podrazumeva se da detetovu iznenadnu želju da više ne želi da ide u vrtić ne možete niti treba da poštujete. Dete na ovaj način testira vaše granica a odluka o eventualnom ispisivanju ili premeštanju deteta u drugi vrtić mora biti, pre svega, vaša, dobro osmišljena i doneta racionalno, a ne puko ispunjavanje detetove želje.

Kontrolišite svoje emocije.

Nemojte dozvoliti da dete vidi koliko se vi brinete ili strepite, koliko ste nesigurni ili uplašeni pred promenom koju pre svega, vaše dete a tek potom vi, treba da prebrodite. Pokušajte da budete vedri, da detetu šaljete poruke sigurnosti, na primer: „Zaista mislim da ćeš se u vrtiću danas dobro provesti“, „Jedva čekam da kasnije pričamo o tome kako je ko od nas proveo svoj dan“, „Baš me zanima šta ćete danas veselo da radite ti i tvoji drugari?“… Budite optimistični i dosledni.

 

Ne pravite dramu.

Kada dođete po dete u vrtić, nemojte ga odmah obasuti pitanjima: „Šta si radio, kako je bilo?“ Na uopštena pitanja, dobićete uopštene odgovore: „Dobro je bilo, nismo radili ništa“. Umesto takve komunikacije, izaberite što konkretnija pitanja. Na primer: „Da li ste se danas igrali kockama?“, „Sa kojim drugarom si se danas najviše igrao?“, „Šta ste pravili od plastelina danas?“. Takođe, ako dete u početku odbija da razgovara o vrtiću, dozvolite mu. Potrebno je vreme da preradi doživljaje i iskustva tokom dana da bi mogao sa vama da ih podeli.

 

Kratak pozdrav pun ljubavi.

Prvih dana ostavljajte dete u vrtiću bez dugačkog pozdravljanja, bez preteranog maženja i tepanja. Dogovorite se sa vaspitačicom da vas pozove ukoliko dete bude neutešno, ili u slučaju neke ozbiljnije „krize“. Veoma često se dešava da upravo prvi dani detetu budu najzanimljiviji, jer se tada tek upoznaje sa novim prostorom, novim igračkama, vaspitačicama (unapred se dogovorite i raspitajte o njihovim metodama uključivanja deteta u vršnjačku grupu), pa samim tim dete nema potrebu za roditeljskim prisustvom…

 

Posvetite se adaptaciji.

Pokušajte da dok traje adaptacija budete isključivo vi (roditelji) koji dete vodite i vraćate iz vrtića. Pomoć baka, deka, bebisiterki… ostavite za kasnije. Takođe, kada ste zajedno u kući, posvetite mu više vašeg kvalitetnog, zajednički osmišljenog vremena. Naime, sa polaskom u vrtić, pojačava se detetovo osećanje da mu roditelji nedostaju. U periodu adaptacije taj osećaj je najintenzivniji, pa je zato, upravo u ovom periodu važno da se detetu dodatno posvetite.

Komunicirajte sa vaspitačima.

Informišite se kod vaspitača kako vaše dete napreduje u periodu adaptacije. Vaspitači imaju iskustvo mnogih generacije dece pa, samim tim, i vaše dete, za razliku od vas mogu da sagledaju objektivno. Međutim, ukoliko vaše dete i nakon mesec dana ne uspeva da se navikne na vrtićku sredinu, ako se njegovo osećanje tuge pojačava ili, ni ne smanjuje – potražite pomoć stručnjaka.