Sprečite gojaznost kod dece

Na žalost, svedoci smo da u današnje vreme ima sve više i više gojazne dece. Koliko je pre samo 10ak godina to bilo neobično za videti, danas je skoro svako treće dete gojazno. Da li smo usvojili neke nezdrave navike, da li je nezdrava hrana previše dostupna ili naprosto malo pažnje posvećujemo ishrani svoje dece?

Slobodno možemo reći – od svega po malo!

Još od vremena kada je dete sasvim malo, na prvi plač reagujemo da je možda gladno. Odmah mu nudimo hranu, kao utehu i način da prekinemo plakanje. Ipak, treba razmisliti, da je veliki broj uzroka zbog čega dete može plakati i da ni u kom slučaju nisu svi vezani za ishranu.

Ukoliko vaše dete stalno traži da nešto gricka i imate osećaj da je postalo zavisnik od hrane, tada možete učiniti nekoliko stvari:

• umesto nezdravih grickalica, ponudite mu da gricka nešto drugo – na taj način ćete uvideti da li je zavisno od grickanja kao aktivnosti ili od hrane. Umesto keksa, smokija, ili nečeg trećeg, ponudite detetu npr. parče jabuke ili sveže šargarepe. Ako već mora da gricka, neka to bude nešto kvalitetno.
• pokušajte da mu skrenete pažnju. Kada zatraži grickalicu, ometite ga tako što ćete mu ponuditi neku drugu aktivnost, na primer, „hajde da malo prošetamo“, „hajde da se zajedno igramo“ i sl. Bilo šta, što će mu biti dovoljno zanimljivo da mu skrene misli sa grickalica.

Veoma je važno da stresne situacije ne rešavate sa hranom. Kada dete jednom poveže da će na bilo kakvu stresnu situaciju dobiti čokoladu, sladoled ili sl. tada ste upali u „vrzino kolo“. Ruku na srce, najlakše je jednom besnom i histeričnom detetu koje baš u tom momentu u super-marketu zahteva keks, isti mu i dati. Ali daleko od toga da ste rešili problem. Dobićete dete koje će stalno nešto zahtevati, i vas, koji ćete mu stalno udovoljavati hranom. Rezultat je potpuno poražavajuć a to je gojazno dete. Zato, svaku stresnu situaciju rešite na miran i dosledan način, a nikako sa „hranom utehe“. Hrana utehe može postati životna navika, ma će vaše dete izrasti u osobu koja će i sa trideset godina jesti kako bi prevazišlo emotivnu nestabilnost.

Sa detetom svakako trebate razgovarati o hrani, i kako je nešto zdravo a nešto nije. To ne znači da se nešto ne treba jesti ni po koju cenu, ali u sklopu dnevnog jelovnika moraju biti prvenstveno obuhvaćene zdrave namirnice.

Obroke servirajte uvek u približno isto vreme, užinu uključite kao neku voćku ili prirodno ceđeni sok.

• Ponudite raznovrsnu hranu, primerenu njegovom uzrastu. Jednoličnost (mnoga deca jedu samo ono što vole) često može biti praćena nedostatkom belančevina i vitamina, što utiče na slabljenje imuniteta, lošiji rad nervnog sistema, slabiji rast…

• Uvedite voće, izbacite grickalice i slatkiše. Ako već voli da jede, neka jede samo ono što je zdravo.
• Insistirajte na zdravim namirnicama. Ukoliko vaše dete izbegava neke namirnice za koje ste sigurni da su zdrave i poželjne po njegov razvoj, insistirajte da ih barem proba. Na primer, uvodite ih u ishranu na početku obroka, kada je gladno.
• Ne preskačite obroke, ni sada – kada vaše dete ima pet godina, ni kasnije – kada bude starije. Na primer, brojna istraživanja pokazuju da uprkos tome što deca (posebno tinejdžeri) najčešće izbegavaju ili preskaču doručak, upravo ovaj obrok ima najveći značaj. Naime, deca koja doručkuju – bolje znaju matematiku, manje su umorna, imaju manje psihičkih problema… Podrazumeva se da ovaj obrok treba da bude odgovarajući i primeren uzrastu.
• Nemojte nagrađivati hranom. Iako i dete ponekad poželi kao nagradu upravo slatkiše, formirajte stav da nikakvo njegovo ponašanje ili postupak ne može biti nagrađen na takav način. Podrazumeva se da ga nećete ni kažnjavati oduzimanjem omiljene hrane. Ako želite da mu pokažete da ste zadovoljni ili ponosni nekim ponašanjem, nagradite ga verbalno, ili ga povedite u park, kod druga, na dečju predstavu..