Agresivnost je česta karakteristika kod dece. Agresivno ponašanje se može manifestovati na više načina: bučno, otvoreno ili skriveno u oblicima. Takođe rekli smo da se može javiti kao verbalna agresija (ismejavanje, vređanje, ucenjivanje…), fizičko napadanje drugih (kada dete tuče i napada drugu decu), ili okrenuto protiv samog sebe (kada dete udara glavom o zid ili se baca po podu). Ona može imati i oblik koji se ogleda u destruktivnom ponašanju (kvari i uništava razne predmete). Može čak imati i oblik koji se manifestuje tako što deca muče životinje, naučnici kažu da takva deca često imaju bezdušne roditelje koji ih zapostavljaju ili čak i zlostavljaju.

Bez obzira koji oblik agresivnosti se kod dece ispolji treba ga na vreme sankcionisati i odgovarajućim vaspitnim merama reagovati na ovakvo stanje dece.

Isključite fizičko kažnjavanje – Dečija agresivnost je najčešća kada ono i samo doživljava nasilje. Kada Vi koristite fizičko kažnjavanje, pokazujete da ste i sami agresivni, i da je to način postizanja cilja. Deca uče oponašajući. Dakle, presudno je ono što vidi i oseti u svom domu, a sa socijalizacijom bitan factor postaje i vrtić, škola, vršnjaci, drugi takozvani neroditeljski autoriteti.

Pronađite drugi način – Naučite dete da konstruktivno izražava ljutnju. Podsetite ga da Vam ispriča šta ga je to naljutilo, da “izbaci” iz sebe agresiju tako što će Vam nešto nacrtati, istrčati se po parku, istući jastuk…

Izdvojte jedan  jastuk i proglasite ga Vašim porodičnim jastukom za pražnjenje. Posmatrajte dete kao ločnost i ni slučajno nemojte da ga dovodite u konfliktnu situaciju tako što ćete ga noću posmatrati kao odraslu osobu, a danju kao bebu. Npr. noću treba da spava sam u sobi, bez svetla, zatvorenih vrata, jer je on odrastao dečak, ali preko dana kada učini neki nestašluk, ili želi da uradi neku ozbiljnu stvar (opera tanjire, postavi pribor za jelo…), Vi ga posmatrate kao dete i kažete: Nemoj to, ti si mali, ne možeš to. Ovo takođe može biti ozbiljan uzrok pojave agresivnosti kod dece, jer je ono naprosto isfrustrirano i zbunjeno da u jednom trenutku nešto može, a već u sledećem ono nije sposobno za to.

Sportske aktivnosti će mu pomoći da agresiju transformiše u društveno prihvatljivu i mnogostruko korisnu energiju.

Pozitivan stav – Razvijajte kod dece pozitivan stav prema drugima, da deli svoje igračke i uvažava osećanja drugih! Ne radi drugima ono što ne bi voleo da neko radi tebi. Učeći ih empatiji pomažemo im da razviju nenasilan model ponašanja.

Potrebno je razvijati samokontrolu kod dece još od malena. Kada dođe do naleta besa potrebno je dete naučiti da izbroji do 10. Teško je u početku, ali nakon češćih ponavljanja to će detetu doneti bolje rezultate.

Već u uzrastu od 2 godine dolazi do uočljive razlike kod dečaka i devojčice. Dečaci su skloniji agresivnom ponašanju za šta je kriva biološka osnova, tj. u drugačijem sastavu polnih hormona.

Igra – Iskoristite igru kao sredstvo učenja. Imitirajte dete u igri baš onako kako se ono nekada nasilno ponaša, da mu pokažete primerom kako je to loš način ponašanja.

Granice – U porodicama gde se ne postavljaju granice u ponašanju ili zato što su roditelji popustljivi ili čak zato što zanemaruju ponašanje svog deteta, dete odrasta u uverenju da je svako njegovo ponašanje dobrodošlo. Iako ne postoji opravdanje za to što dete tuče drugu decu, lomi i baca stvari, roditelji su nekada spremni da zatvore oči, pre nego da se uhvate u koštac sa problemom i reše ga.

Postavljanja jasnih ponašanja šta se sme, a šta ne, ne znači da treba da se zavede diktatura u porodici. Da bi se uvelo pravilo ponašanja u porodici, potrebno je dosta strpljenja i vremena od strane roditelja.

Najvažnije je shvatiti da kod dece koja ispoljavaju agresivno ponašanje u procesu njegovog anuliranja ne možemo uticati preko noći, već je za to potrebno mnogo strpljenja i truda.

Vrtić Kutak

Liter. Dete između ljubavi i straha