Ishrana dece od 3 do 5 godina

Obično kažu – kako ste naučili kao dete, tako će vam biti kada odrastete. Kada malo bolje razmotrimo, nije ni čudo što se teško navikavamo na druge ukuse i namirnice koji se razlikuju od ukusa iz detinjstva. „Niko ne kuva spanać kao moja mama“,ili „Paradajz čorba moje mama je najbolja“. Kako vaše dete ne bi bilo previše „ustaljeno“ po pitanju hrane kada poraste, naučite ga još od malih nogu da je raznovrsnost hrane ključ zdravlja i pokušajte da namirnice kombinujete i pripremate na najraznovrsnije moguće načine.

Nutritivne navike su među najvažnijim stvarima koje dete uči. One imaju dugoročne efekte na zdravlje i blagostanje i često ih je vrlo teško menjati.

Adekvatna ishrana je dobra prevencija za nutritivne probleme kao što su gojaznost, slabe kosti, diabetes, kardiovaskularne bolesti. Ona takođe pomaže da dete poraste do svog punog potencijala. Mnoge studije su pokazale da vrsta hrane koju roditelji daju deci ima najveći uticaj na to kako će ona učiti da jedu. Najlakše će, naravno, naučiti da se dobro hrane ako se roditelji hrane pravilno. Deca budno prate odrasle i imitiraju ih. Ako vi nemate dobre nutritivne navike, šanse da ih imaju vaša deca nisu najbolje. Drugi odrasli ili deca sa kojima dete obeduje imaju takođe značajan uticaj na to kako će ono naučiti da jede. Često se dešava da predškolsko dete jede u obdaništu i neće da jede kad dođe kući. Ako se žalite na to u njegovom prisustvu, skretanje pažnje na njegovo odbijanje samo će potencirati takvo ponašanje.

Hrana ima i socijalni aspekt

Obrok nije samo prosto unošenje hrane. Obrok predstavlja trenutak kada čitava porodica sedi zajedno, razgovara o proteklom danu i uživa u opuštenoj atmosferi. Obrok je okupljanje, deljenje ljubavi, posvećivanje vremena. Ukoliko naučite vaše dete da je porodica za trpezom uvek na okupu, to će biti jedan od zahteva koje će imati kada odraste, i model ponašanja koji će preneti na svoje potomke.

Ne terajte dete da pojede sve iz tanjira

Sigurno su vas kao dete učili da je prvo pravilo lepog ponašanja za stolom upravo to, da pojedete sve iz tanjira. Nemojte napraviti istu grešku. Uvek dopustite detetu da pojede koliko mu treba (kada mu vi formirate porcije), a kada poraste i počne samo sebi da sipa hranu u tanjir, naučite ga da je bolje uzimati češće po manje, nego ostavljati hranu u tanjiru. Forsiranjem „pražnjenja tanjira“, možete dovesti do mnogih poremećaja u ishrani, kao i do gojaznosti.

Raznovrsna hrana

Naglasak u piramidi ishrane za dete iznad  dve godine je na pet glavnih grupa namirnica, od kojih je svaka važna za održavanje dobrog  zdravlja. Zato mu treba ponuditi raznovrsnu ishranu iz svih grupa namirnica:

• hleb, žitarice, pirinač, pasta
• povrće
• voće
• mleko, jogurt,sir
• meso, riba, jaja, mahunarke

Važno je ponuditi i raznovrsnu hranu iz iste grupe. Različiti nutrijenti potrebni su za različitu ulogu  u organizmu.

Proteini su potrebni za rast. Potrebe za proteinima se uglavnom mogu zadovoljiti iz namirnica kao što su mleko, meso, ribe, jaja, sir.

Kalcijum je potreban za formiranje kostiju i zuba. Najviše ga ima u mleku i mlečnim proizvodima, a manje u lisnatom povrću.

Gvožđe je važan mineral koga ima u mesu, ribi, jajima, tamnom lisnatom povrću i obogaćenim žitaricama. Nedostatak gvožđa je problem jednog broja mlađe predškolske dece. Slabo napredovanje, smanjen apetit, slabost i slaba koncentracija mogu biti znak deficita gvožđa. Servirajte hranu bogatu gvožđem sa hranom bogatom vitaminom C, koji povećava absorpciju gvožđa. Citrusno voće i tamno zeleno i žuto povrće su dobar izvor vitamina C i A.

Voda je potrebna za regulaciju funkcija dečjeg organizma.Procentualno, dečji organizam sadrži znatno više vode od odraslih i može brže da dehidrira, pa decu treba ponuditi vodom nekoliko puta dnevno.

Masti su neophodni nutrijenti u dečjoj ishrani. One obezbeđuju dodatne kalorije i potrebne nutrijente za rast i aktivnost. Njihov udeo ne sme prelaziti 30% dnevnih Dete od dve godine može da:
– definiše šta voli, a šta ne voli može biti veoma zahtevno
– apetit opada jer se rast usporava
– odugovlači sa jelom
– voli da pomaže u kuhinji
– drži čašui šolju jednom rukom
– kašiku stavlja ravno u usta
– bolje žvaće hranupotreba. Takođe, važan je tip masti koji se koristi. Zasićene masti iz mesa i mlečnih proizvoda podižu nivo holesterola više od nezasićenih masti, kakve su u maslinovom ulju. Zato udeo nezasićenih masti u dnevnom obroku treba da iznosi 10%.

Slatkiši obezbeđuju veliku količinu kalorija a imaju malu nutritivnu vrednost. Zato ih treba ograničiti, tim pre što, ako se zadrže na njima, izazivaju kvarenje zuba. Bolje je dati ih deci na kraju obroka kad će obilje izlučene pljuvačke pomoći da se sa zuba spere kiselina koja izaziva karijes. To je model po kome treba da se konzumiraju slatkiši, a za užinu je bolje dati voće. Naravno, obrok je bolje završiti voćem nego slatkišima pa detetu treba ponuditi atraktivno serviranu voćnu salatu. Neki slatkiši, međutim, sadrže kvalitetne nutrijente (npr. sladoled, sutlijaš), jer obezbeđuju dobar izvor kalcijuma. I u čokoladi ima dobrih sastojaka – gvožđe, magnezijum, kalcijum (mlečna). Takođe, ona je okidač za oslobađanje serotonina i endorfina u mozgu, koji podižu raspoloženje. Njena loša osobina je što je opterećena kalorijama, štetna je za zube i smanjuje apetit za drugu hranu.

 

Posebno vodite računa, ukoliko vaše dete dnevno ima više obroka van kuće (u vrtiću), da su obroci upravo onakvi kakve biste im i vi sami servirali.