Koliki je uticaj porodice na uspeh deteta u školi (životu) ?
Uspeh u školi nije samo stvar deteta, već nas roditelja. Ne postoji loše dete, ne inteligentno dete, ne talentovano dete. Postoje roditelji koji nisu pružili šansu svom detetu da razvije svoj potencijal i izvuče maximum iz sebe. Mnogo roditelja očekuje da njegovo dete bude u mnogome bolje od nas samih roditelja, prebacujući im svoj teret i svoju ne ambicioznost u nadi da će deca postići ono što roditelj nije. Da znam zvuči surovo, realno… i jeste surovo, ali nije i nemoguće. Uloga roditelja u životu svog deteta jeste da ga pusti da se razvija, podstiče, motiviše, podržava i na kraju daje mnogo ljubavi. Jer uspeh bez ljubavi … i ne postoji. Očekujemo da nam deca u školi postignu zadovoljavajući uspeh, a šta za to mi dajemo njima?
Srećno dete i uspešno dete, nije ono dete čiji su roditelji materijalno stabilni, već ono dete čiji roditelji su mu pružili ljubav i podršku, sigurnost, stabilnost i motivišući ih budili želju u detetu za uspehom. Neko će reći, pa ne mora svako da bude uspešan. Slažem se, ne mora da bude uspešan ali mora da bude zadovoljan, kakav god bio detetov izbor u životu i čime god se bavili u životu, jedini cilj čoveka – deteta, jeste da bude zadovoljan.
Najveću ulogu u tome kakvu će budućnost da ima naše dete ima roditelj. Odnosi ispunjeni ljubavlju, zagrljajima i pažnjom u kojima se deca podižu i osećaju sigurnim, predstavljaju najvažniju osnovu za zdrav razvoj mozga, a naročito sistema motivacije.Naš mozak je usmeren na društveno ponašanje. Deca uče kroz interakciju sa drugim ljudima, zato nam je jako važno sa kime se naša deca druže u školi. Jer ako nam se dete druži sa boljim od sebe, u većini slučajeva će i naše dete da počne da dobija bolje ocene, jer će pored sebe nesvesno imati motivatora.Najbolji pokretač za ljude, jesu drugi ljudi.
Kada se deca osećaju sigurno i zastićeno (zahvaljujući roditeljima), i kada imaju poverenja u ljude iz okoline, ona pogled usmeravaju na spoljašnji svet i počinju da ga istražuju. Želja za saznanjem je pored gladi i žeđi i sna, jedna od osnovnih bioloških potreba i zato roditelji pomozite svojoj deci da istražuju i budu radoznala. Radoznala deca stalno teže za informacijama, i otvorena su za novine. To ubrzava njihov razvoj. Jer radoznalo dete je željno da čuje, vidi, sazna i to ubrzava njihov razvoj i razvija sinapse i time širi kapacitet mozga i omogućava mu da primi što više informacija. Radoznalo dete i brže obrađuje primljene informacije jer njegov mozak želi da primi još novih informacija.
Strah je odbrambeni mehanizam, koji stoji na putu radoznalosti. On čuva decu od potencijalnih opasnosti, kao što je: ugriz životinje, upaljena pegla, vrela ringla i on je opravdan, ali preterani strah sprečava postizanje saznanja. I u ovom slučaju glavnu ulogu imaju roditelji.
Svako dete kada se rodi je isto, ne računam pol, izgled i veru, već detetove sposobnosti. Sva deca kreću od iste polazne tačke i kreću u trku koja će trajati tokom celog života. Kako će to dete trčati kroz život, zavisi od nas roditelja kako ćemo ga spremiti za trku. Sve što budemo ulagali i davali maximum iz sebe za svoje dete će nam se isplatiti. A davanje ljubavi, podrške i zagrljaja ništa ne košta, a mnogo se dobije.
Vrtić Kutak